Spaces, tj virtualne radne površine, dokovi, vidžeti, dašbordi i sl… sve to imam na Linuxu.

Ono što nemam,  a što mi se veoma dopada je označavanje datoteka bojom. Npr. pročitam neki pdf, i sa dva klika ga obojim crvenom bojom, tako da postaje veoma uočljivo šta još treba da se “procesira”…

Jednostavno i efektno... a i šareno :)

Bilo bi sjajno kada bi se ovakva mogućnost pojavila u Delfinu, KDE-ovom fajl menadžeru. Sa Nepomukom i Strigijem, od ovoga bi moglo da se napravi nešto što bi bio sastavni deo rada u KDE okruženju.

Neko će reći: “Zašto krasti ideje?” a ja bih rekao “Šta ima veze?” :)

Šta je ideja? Ideja je da moj kućni računar periodično pristupa web serveru (koji ima fiksnu adresu), da se tamo “predstavi” i da ostavi svoju IP adresu, koju bih ja kasnije mogao da pročitam i iskoristim je za ssh ili neki drugi vid pristupa.

Na serveru bih napravio mali php portal kome ne bi mogli da pristupaju roboti pretraživača, drugi korisnici, već samo ja i moj kućni računar. Pretpostavljam da bi tu trebalo da postoji neka php strana, eventualno minijaturna mySQL baza u kojoj bih čuvao promene IP adrese. Ovaj poslednji deo bi mogao da bude i u obliku nekog log fajla, ali bih voleo da se poigram i sa bazama, u cilju vežbe.

Na mom kućnom računaru bi bila bash skripta koja bi se pokretala automatski, a koja bi se u određenom vremenskom intervalu logovala na “portal” i ostavljala IP adresu, vreme, i eventualno neki drugi podatak, kao što je status ssh servera ili slično.

Nažvrljao sam i shemu, iako je, rekao bih, sve sasvim jasno :)

Mrzelo me da lepo crtam :)

U php-u nisam nikad radio, ali jesam dosta u C-u, pa mislim da mi ne bi bio problem da razumem neki komad php koda.

Da li neko ima ideju?

PS. Šta se dešava sa Ubuntu Forumom Srbije?

Međutim, otkad sam promenio path za dokumente u svom home folderu na ~/Papiri, tilda se uvek pokreće tako da joj je ovaj folder početni. Konsole, KDE-ov terminal emulator je pritom normalno imao ~ kao početni folder. Čudno. Nisam se mnogo bavio time (ali ako neko ima ideju kako da to promenim u tildi, nek ostavi u komentarima, biću zahvalan:)) nego sam potražio alternetivu. Tako sam naišao na Yakuake.

Zapravo, naišao sam odavno na ovaj program, ali mi se u prvi mah nije učinio privlačnim, a i smetalo mi je što ne mogu da ga podesim tako da mi prozor terminala bude na centru desktopa.

Ovog puta sam mu pružio šansu, malo se poigrao podešavanjima, i sad sam zadovoljan – Meta+F2 otvara Yakuake, praaaavi fensi emulator terminala za KDE :)

Ah, da, ime programa sa razlogom liči na Quake, jer je ovaj terminal emulator zamišljen tako da oponaša konzolu koja se pojavljuje u ovoj slavnoj igri.

Za kraj, evo adrese projekta i jedan fin screenshot :)

http://yakuake.kde.org/ (u pripremi)

http://extragear.kde.org/apps/yakuake/

Pri otvaranju i zatvaranju Yakuake "klizi" sa vrha ekrana

Dakle, čim a pokrenete, odmah će krenuti da sevaju slike starog vuka. Osnovni interfejs je gotovo preslikan. Sa leve strane je panel sa izvorima muzike – biblioteka, fajlovi ili internet radio, u dnu ekrana su komande za reprodukciju, dok, naravno, lista numera zauzima najveći deo prozora.

Ou, maj darlin, ou maj darlin...

Za sada je nemoguće proširivati Klementinu skriptama i dodacima, ili menjati temu, ali možda je tako i bolje – dobili smo lagani plejer koji liči na Amarok koji smo svi voleli, a pritom je veoma brz.

Ovom programu će se više obradovati KDE korisnici, jer većina laganih GTK plejera izgleda prilično ružno kad se pokrene u ovom desktop okruženju. Sad i KDEovci plejer za trku imaju ;)

Još samo nekoliko napomena: To što program liči na stari Amarok NIJE najveći kvalitet Clementine. Novi Amarok je popravio utisak prvih 2.x izdanja, pa ne verujem da ima puno ljudi koji se razočarani vraćaju na 1.4 (iako sam u jednom periodu bio među njima). Naime, Clementine je sasvim dobro rešenje za prosečnog korisnika koji samo želi da uživa u dobroj muzici. Napredne stvari, kao pretraga omota albuma, skripte, dovlačenje različitih sadržaja sa interneta o trenutnom izvođaču su teret ako volite samo da napunite plejlistu i kliknete Play ;)

...ou maj daaaaarlin Klementaajn :)

Za download programa pogledajte sajt http://code.google.com/p/clementine-player/

Tu ćete pronaći izvorni kod, ali i nekoliko tipova paketa za različite distribucije.

Probajte Clementine, ukusna je :)

Cilj MyPainta je da korisniku da platno, četkice i boju – i da ga pusti da crta bez zanovetanja. Voleo bih da imam neku Wacom tablu za crtanje, ali i mišem se mogu dobiti slike koje veoma lepo izgledaju. Četkice deluju prirodno i prosto mame korisnika da se poigra sa njima.

Talenat se ne isporučuje sa programom :)

Ako vam se dopada ova ideja, preuzmite program sa sajta http://mypaint.intilinux.com/?page_id=6

Uputstva za kompajliranje su veoma jednostavna i sve protiče bez komplikacija, ali ako niste raspoloženi za par minuta igre sa izvornim kodom, možete skinuti i gotove pakete za nekoliko distribucija. Program se može poktenuti i na Windows platformi.

Autor je Martin Renold, a za sve vesti i dodatne specifikacije posetite http://mypaint.intilinux.com/

Srećno stvaranje ;)

Evo kako možete da se pridružite žurci u pravom Linux maniru – ski skokovi u terminalu!

Jeste, zvuči blesavo, ali asciijump je sasvim igriva igra koja će vas podsetiti na dana Commodore 64, kada je igra mogla biti zabavna iako nije koristila OpenGL, 3D efekte itd.

Da ne dužim, ako koristite Ubuntu kucajte

sudo aptitude install asciijump

a zatim startujte igru sa

asciijump

I spremni ste za nadmetanje!

Možete vežbati ili organizovati šampionat u kome će učestvovati više igrača.

Skok zvuči jednostavno – zalet, skok, let, doskok.

Da li je zaista jednostavno, uverite se sami :)

I za kraj, evo i dva screenshota… Nemojte da vas odbije “siromašna grafika”, bilo bi šteta…

Spremamo se za skooooook.....

Ups... Pokušaću ponovo...

Kada je reč o stripovima, najrasprostranjeniji način distribucije je CBZ ili CBR, tj najobičnija ZIP, odnosno RAR arhiva sa specifičnom ekstenzijom koja kaže programu za čitanje da su datoteke u arhivi zapravo stranice stripa. Korisnici Ubuntua neće imati problema da otvore ove fajlove, niti potrebe da instaliraju neki dodatni program, s obzirom da ih Evince (Document Viewer) sasvim lepo čita.

Međutim, meni je u svakom pogledu draži PDF format. Jednostavno, može se pročitati na praktično svakom računaru, kompaktan je, a postoji puno alata za eventualnu naknadnu manipulaciju, smanjivanje kvaliteta/veličine dokumenta, lakši je za štampu itd.

Kako napraviti pdf od gomile jpg slika? Lako!

Najbolje je kada su sve slike u jednom folderu zapravo strane jednog stripa, i da su imenovane tako da idu po redu. Ovo je najčešće ispunjen uslov, pa nema razloga da se korisnik maltretira nekim napornim preimenovanjem datoteka. Dakle, treba ući u folder sa slikama, i zadati komandu:

convert *jpg naziv_stripa.pdf

i to je to! Ovo jpg u komandi je samo “za svaki slučaj”, npr ukoliko se u folderu nalazi neki .nfo fajl ili slično. Dakle, sintaksa je krajnje jednostavna – convert “od čega pravim pdf” “naziv pdf-a”. Naravno, opcije su mnogobrojne, može sa manipulisati slikama do najsitnijih detalja, ali to je već tema koja se obrađuje čitanjem man strana uz šolju kafe :)

Nadam se na će nekome ovo biti od koristi, posebno ako vole da ovakve zadatke obave u pravom “bash kung fu” maniru :)

Sve to ne bi bio problem da ne moram da se bijem svakog dana sa Windows Mobile operativnim sistemom. Priznajem, u početku mi je bilo cool što na telefonu imam Start dugme, Word i Excel, ali sada… muka mi je. U međuvremenu sam počeo da koristim Linux, pa mi je nekako zločin protiv zdravog razuma da u džepu i dalje imam .dll fajlove, registy, Outlook i sl…

Vreme je da se razmišlja o novom telefonu, neće verni HP doveka… Ali koji? Ja sam geek, hoću QWERTY, hoću veliki ekran, fleksibilnost, tonu opcija, podešavanja… Neću iPhone. Neći mainstream… Hoću nešto što moće da se čačka, instalira i reinstalira u nedogled, reprodukuje mp3 fajlove, interpretira komande upućene kernelu, da pravi fotografije, da… Čekaj malo, stani… Da interpretira ŠTA?!?

Komande. Kernel. Linux.

Sve to na telefonu? Na prenosnom uređaju koji je uz to i telefon. O, da!

Naravno, nije to ništa novo. Entuzijasti su instalirali Linux na HP Windows CE uređaje pre desetak godina. Ali, kad si vlasnik vrednog parčeta hardvera ne osećaš se baš prijatno kada treba da flešuješ ROMove i sl…osim ako vredno parče hardvera nije kupio tata, naravno…ahem…

Sada može i na lakši način. Proizvođačima hardvera verovatno ide voda na usta kad znaju da će njihovom uređaju raditi webOS, Android ili nešto slično… Nema više “hardverskog softvera” – samo softvera koji radi na hadveru. Nije li to divno?

Palm Pre… eeeeelepa stvarčica

Palm Pre se projavio u Americi početkom juna 2009, a u ostatku sveta će se pojaviti krajem godine. Kad će se pojaviti u Srbiji? E, to me najviše zanima. Nažalost, za sad nemam nikakvu informaciju, ali se nadam da će se uskoro nešto čuti. Naravno, ako neko ima nekog insajdera, nek ne ćuti :)

Dok čekamo i gledamo fotke… da prepišemo neke specifikacije, tek da znamo šta je to na čemu odmaramo oči…

Procesor: Texas Instruments, na 600 MHz.

Texas mi budi lepe uspomene, jer sam kao klinac imao jedan matori kalkulator, sa ciframa od crvenih LED-ova… Urezao mi se u sećanje logo ove kompanije. Happy days…

Ekran: osetljiv na dodir, rezolucija 320×480

Ugrađena memorija: 256 MB RAM + 8GB za podatke

Tu su još WiFi i Bluetooth za povezivanje sa svetom.

Malo o webOS… Razvio ga je Palm za svoje uređaje, a upravo je Pre prvi uređaj na kojme je osvanuo ovaj OS baziran na Linuxu. Najviše je pažnje posvećeno implementaciji funckcija vezanih za ekran osetljiv na dodir (touchscreen), a sudeći po nekim od screenshotova, veoma lepo i izgleda.

Podrške neće nedostajati jer je sigurno da će se developeri utrkivati da napišu što maštovitije programe u duhu ovog vrcavog uređaja. Da li će se programi naplaćivati – videćemo. Nadam se da neće ubiti sve dobre stvari koje idu uz Linux…

Čitajući na internetu testove, stičem utisak da je softver bolji od hardvera. Ali, kad je softver Linux, to je skoro neminovno :)

Jedva čekam da ga se dokopam, ali to se neće desiti dok trenutna cena od oko 350 dolara malo ne siđe “međ’ raju”…

Moja iskustva su isprva bila prilično…hm… bedna… Od samog starta je izgledao lepo, ali je upotrebna vrednost bila minimalna, pre svega zbog izuzetne nestabilnosti. Pogrešan klik i boom… Posle malo šetnje kroz menije i uživanja u prelepom dizajnu, usledio bi “apt-get remove –purge” tj. “skloni mi ovo, majke ti, da ga ne vidim više”…

“X Box Media Center” ima šest osnovnih stavki: Video, Muzika, Slike, Vremenska prognoza, Skripte i Podešavanja. Tu je sve jasno, a bogatstvo opcija će učiniti da svakom korisniku željnom kontole pruži priliku da podešava različite aspekte programa. U svakom od odeljaka nudi se klasičan pregled foldera na računaru, ali i šetnja kroz biblioteku koju će XBMC ažurirati i ponuditi izbor muzike po žanrovima, filmove po godinama pa čak i TV serije po serijalima… Kada se još pogleda obilje dodatnih funkcija koje omogućuju skripte, možemo reći da je XBMC impresivan. Podrška za Last.fm, dovlačenje podataka o bendovima i albumima iz muzičke zbirke, stihovi pesama…. Veoma lepo…

Glavni meni XBMC-a

Kako je lepo kad ljudi koji pišu neki softver ostanu uporni i vredni, pa nas obraduju…

Puno “ime, srednje slovo i prezime” ove verzije je XBMC 9.04.1 r20654 (Compiled: May 25 2009) :)

Mogu samo da kažem jedno, a to su dve stvari: radi, ne buni se, lepo izgleda ;)

Da ipak budem savršeno iskren, verovatno mi XBMC nikad neće postati primarni plejer za bilo šta, pre svega zbog njegovog stava “JA sam ovde glavni, JA moram biti u centru pažnje”… Teško da će bilo ko pustiti muziku u ovom programu, a onda ga minimizovati, zar ne? Pa ipak, lepo je imati ga instaliranog, da se odmore oči u trenucima pauze i, zašto da ne, da se protegnu noge NVidia ili nekim drugim grafičkim čipovima :)

"...That's the way you do it, get your money for nothing and XBMC for free..."

Ukoliko želite da instalirate XBMC, evo kratkog uputstva kako to učiniti na Ubuntuu 9.04 “Jaunty Jackalope” i njegovim derivatima (Kubuntu, Xubuntu, Edubuntu…) Potrebno je dodati posebno skladište. Ako ste novi u svatu Linuxa, ne paničite, nije to ništa strašno, ni teško :) Uputstvo se nalazi ovde, a vremenom će se nekoliko uputstava za novajlije naći i na ovom blogu… Dakle, dodajemo linije:

deb http://ppa.launchpad.net/team-xbmc/jaunty-ppa/ubuntu jaunty main
deb-src http://ppa.launchpad.net/team-xbmc/jaunty-ppa/ubuntu jaunty main

Nakon toga, u zavisnosti da li ste radili dodavanje skladišta u tekstualnim ili grafičkom modu, treba zadati komandu sudo apt-get update ili kliknuti na Reload. Sada Linux “zna” da mu je na raspolaganju novo skladište programa, pa možemo da intaliramo paket xbmc. U tekstualnom režimu komanda je sudo apt-get install xbmc Voilà!

Evo još nekoliko screenshotova…

PS. Postoji i mogućnost da se XBMC koristi kao live distribucija, ondnosno da potpuno zameni postojeći OS. Ovo može biti dobra opcija ako želite da napravite moderan medija plejer od svog računara, naročito ako imate neki sa TV izlazom koji inače ne koristite. Nažalost, ovu opciju nisam stigao da isprobam, pa ne mogu da dam više detalja. Za više informacija, screenshotova, i za download za sve platforme, posetite sajt http://xbmc.org/.