brzo.rs blog

Radeći na Macovima u poslednjih par godina, navikao sam na neke stvari.

Spaces, tj virtualne radne površine, dokovi, vidžeti, dašbordi i sl… sve to imam na Linuxu.

Ono što nemam,  a što mi se veoma dopada je označavanje datoteka bojom. Npr. pročitam neki pdf, i sa dva klika ga obojim crvenom bojom, tako da postaje veoma uočljivo šta još treba da se “procesira”…

Jednostavno i efektno... a i šareno :)

Bilo bi sjajno kada bi se ovakva mogućnost pojavila u Delfinu, KDE-ovom fajl menadžeru. Sa Nepomukom i Strigijem, od ovoga bi moglo da se napravi nešto što bi bio sastavni deo rada u KDE okruženju.

Neko će reći: “Zašto krasti ideje?” a ja bih rekao “Šta ima veze?” :)

Hteo bih da imam mogućnost da pristupim svom kućnom računaru preko interneta kad god je uključen. Problem je što se relativno često menja IP adresa mog kablovskog modema, zbog problema sa provajderom, eventualnim resetovanjem modema itd.

Šta je ideja? Ideja je da moj kućni računar periodično pristupa web serveru (koji ima fiksnu adresu), da se tamo “predstavi” i da ostavi svoju IP adresu, koju bih ja kasnije mogao da pročitam i iskoristim je za ssh ili neki drugi vid pristupa.

Na serveru bih napravio mali php portal kome ne bi mogli da pristupaju roboti pretraživača, drugi korisnici, već samo ja i moj kućni računar. Pretpostavljam da bi tu trebalo da postoji neka php strana, eventualno minijaturna mySQL baza u kojoj bih čuvao promene IP adrese. Ovaj poslednji deo bi mogao da bude i u obliku nekog log fajla, ali bih voleo da se poigram i sa bazama, u cilju vežbe.

Na mom kućnom računaru bi bila bash skripta koja bi se pokretala automatski, a koja bi se u određenom vremenskom intervalu logovala na “portal” i ostavljala IP adresu, vreme, i eventualno neki drugi podatak, kao što je status ssh servera ili slično.

Nažvrljao sam i shemu, iako je, rekao bih, sve sasvim jasno :)

Mrzelo me da lepo crtam :)

U php-u nisam nikad radio, ali jesam dosta u C-u, pa mislim da mi ne bi bio problem da razumem neki komad php koda.

Da li neko ima ideju?

PS. Šta se dešava sa Ubuntu Forumom Srbije?

Dugo sam koristio Tildu, jednostavnu GTK aplikaciju sa kojom sam imao fin, crn terminal, malo proziran, po sred ekrana, a aktivirala ga je moja omiljena prečica – Meta+F2.

Međutim, otkad sam promenio path za dokumente u svom home folderu na ~/Papiri, tilda se uvek pokreće tako da joj je ovaj folder početni. Konsole, KDE-ov terminal emulator je pritom normalno imao ~ kao početni folder. Čudno. Nisam se mnogo bavio time (ali ako neko ima ideju kako da to promenim u tildi, nek ostavi u komentarima, biću zahvalan:)) nego sam potražio alternetivu. Tako sam naišao na Yakuake.

Zapravo, naišao sam odavno na ovaj program, ali mi se u prvi mah nije učinio privlačnim, a i smetalo mi je što ne mogu da ga podesim tako da mi prozor terminala bude na centru desktopa.

Ovog puta sam mu pružio šansu, malo se poigrao podešavanjima, i sad sam zadovoljan – Meta+F2 otvara Yakuake, praaaavi fensi emulator terminala za KDE :)

Ah, da, ime programa sa razlogom liči na Quake, jer je ovaj terminal emulator zamišljen tako da oponaša konzolu koja se pojavljuje u ovoj slavnoj igri.

Za kraj, evo adrese projekta i jedan fin screenshot :)

http://yakuake.kde.org/ (u pripremi)

http://extragear.kde.org/apps/yakuake/

Pri otvaranju i zatvaranju Yakuake "klizi" sa vrha ekrana

Audio plejer simpatičnog naziva Clementine je novi projekat (aktuelna verzija je 0.1) koji je najlakše opisati kao olakšana verzija Amaroka 1.4 prilagođena za Qt4.

Dakle, čim a pokrenete, odmah će krenuti da sevaju slike starog vuka. Osnovni interfejs je gotovo preslikan. Sa leve strane je panel sa izvorima muzike – biblioteka, fajlovi ili internet radio, u dnu ekrana su komande za reprodukciju, dok, naravno, lista numera zauzima najveći deo prozora.

Ou, maj darlin, ou maj darlin...

Za sada je nemoguće proširivati Klementinu skriptama i dodacima, ili menjati temu, ali možda je tako i bolje – dobili smo lagani plejer koji liči na Amarok koji smo svi voleli, a pritom je veoma brz.

Ovom programu će se više obradovati KDE korisnici, jer većina laganih GTK plejera izgleda prilično ružno kad se pokrene u ovom desktop okruženju. Sad i KDEovci plejer za trku imaju ;)

Još samo nekoliko napomena: To što program liči na stari Amarok NIJE najveći kvalitet Clementine. Novi Amarok je popravio utisak prvih 2.x izdanja, pa ne verujem da ima puno ljudi koji se razočarani vraćaju na 1.4 (iako sam u jednom periodu bio među njima). Naime, Clementine je sasvim dobro rešenje za prosečnog korisnika koji samo želi da uživa u dobroj muzici. Napredne stvari, kao pretraga omota albuma, skripte, dovlačenje različitih sadržaja sa interneta o trenutnom izvođaču su teret ako volite samo da napunite plejlistu i kliknete Play ;)

...ou maj daaaaarlin Klementaajn :)

Za download programa pogledajte sajt http://code.google.com/p/clementine-player/

Tu ćete pronaći izvorni kod, ali i nekoliko tipova paketa za različite distribucije.

Probajte Clementine, ukusna je :)

Listajući Google Reader, naleteo sam na nekoliko simpatičnih crteža (http://www.andreasn.se/blog/?p=111) napravljenih u programu MyPaint. Nudi jednostavno okruženje za crtanje bez tona opcija koja se mogu naći u Gimpu i sličnim programima koji pretenduju da se nazovu profesionalnim rešenjima.

Cilj MyPainta je da korisniku da platno, četkice i boju – i da ga pusti da crta bez zanovetanja. Voleo bih da imam neku Wacom tablu za crtanje, ali i mišem se mogu dobiti slike koje veoma lepo izgledaju. Četkice deluju prirodno i prosto mame korisnika da se poigra sa njima.

Talenat se ne isporučuje sa programom :)

Ako vam se dopada ova ideja, preuzmite program sa sajta http://mypaint.intilinux.com/?page_id=6

Uputstva za kompajliranje su veoma jednostavna i sve protiče bez komplikacija, ali ako niste raspoloženi za par minuta igre sa izvornim kodom, možete skinuti i gotove pakete za nekoliko distribucija. Program se može poktenuti i na Windows platformi.

Autor je Martin Renold, a za sve vesti i dodatne specifikacije posetite http://mypaint.intilinux.com/

Srećno stvaranje ;)

Ok, možda nije savršena za mene, ali ne možeš imati baš sve u životu…

Iz prevoza u prevoz, iz diskusije u diskusiju, od sumnjivo smirujuće pogubljenosti do toplog osećaja pripadanja, sati su prošli brzo. Brus Springstin mi je, poput đavolka koji sedi na ramenu, punio glavu stihovima koji pozivaju na promene.

I jeste se nešto promenilo u meni. Nisam razmišljao o tome, samo sam govorio sebi da se negde ispod tankog, varljivog sloja snega krije led. Pazi kud staješ, pusti svet koji te čeka – neće pobeći. Bar ne tako brzo.

Svega je bilo pod punim mesecom koji je stidljivo visio nad Beogradom. On je i sad tamo, napolju. Čeka sve one u kojima se nešto menja.

Pošto se bliži Olimpijada, zimski sportovi su u centru pažnje ovih dana…

Evo kako možete da se pridružite žurci u pravom Linux maniru – ski skokovi u terminalu!

Jeste, zvuči blesavo, ali asciijump je sasvim igriva igra koja će vas podsetiti na dana Commodore 64, kada je igra mogla biti zabavna iako nije koristila OpenGL, 3D efekte itd.

Da ne dužim, ako koristite Ubuntu kucajte

sudo aptitude install asciijump

a zatim startujte igru sa

asciijump

I spremni ste za nadmetanje!

Možete vežbati ili organizovati šampionat u kome će učestvovati više igrača.

Skok zvuči jednostavno – zalet, skok, let, doskok.

Da li je zaista jednostavno, uverite se sami :)

I za kraj, evo i dva screenshota… Nemojte da vas odbije “siromašna grafika”, bilo bi šteta…

Spremamo se za skooooook.....

Ups... Pokušaću ponovo...

Lepa vest za sve korisnike Linuxa koji vole čuveni Football Manager – demo nove verzije igre radi bez problema, i to daleko brže neko verzija za 2009. godinu.

Postoje dve verzije Demo-a – Vanilla i Gold. Razlika je u količini ubačenog grafičkog materijala (grbovi, fotografije igrača i sl.) i u zemljama čija takmičenja možete isprobati. Ako niste ranije probali igru, predlažem da skinete Vanilla verziju, pa ako sve radi kako treba, možete da skinete i ovu drugu, mrsniju :)

Instalacija protiče bez ikakvih problema, a pošto se ona završi igra se startuje pokretanjem fajla fm.exe pomoću Wine-a. Iz nekog razloga, pokretanje klikom na Desktop prečicu ne radi, ali who cares…

Kod mene igra radi i u full screenu, i u prozoru, 3D engine mečeva radi daleko lepše nego ranije, a dodato je i nekoliko lepih detalja kao što su navijači na tribinama i sl.

Bio je potreban upgrade DirectX-a, ali je to instalacija sama uradila – i to besprekorno! Verzija Wine-a je 1.1.31, instalirana iz zasebnog skladišta, pa ne mogu d akažem da li će raditi i sa vetzijom iz standardnog Ubuntu skladišta.

Za kraj evo nekoliko screenshotova. Uživajte… do polovine sezone. I spremite parice za punu verziju igre :)

Nekoliko puta sam na Internetu pronašao stripove, kataloge i sl. koji su skenirani i ostavljeni kao gomila JPEG fajlova. Pošto je ovo baš nepraktično, nepregledno, a i može biti mučno za kopiranje, snimanje na optičke medije itd. našao sam elegantan način da rešim ovaj problem.

Kada je reč o stripovima, najrasprostranjeniji način distribucije je CBZ ili CBR, tj najobičnija ZIP, odnosno RAR arhiva sa specifičnom ekstenzijom koja kaže programu za čitanje da su datoteke u arhivi zapravo stranice stripa. Korisnici Ubuntua neće imati problema da otvore ove fajlove, niti potrebe da instaliraju neki dodatni program, s obzirom da ih Evince (Document Viewer) sasvim lepo čita.

Međutim, meni je u svakom pogledu draži PDF format. Jednostavno, može se pročitati na praktično svakom računaru, kompaktan je, a postoji puno alata za eventualnu naknadnu manipulaciju, smanjivanje kvaliteta/veličine dokumenta, lakši je za štampu itd.

Kako napraviti pdf od gomile jpg slika? Lako!

Najbolje je kada su sve slike u jednom folderu zapravo strane jednog stripa, i da su imenovane tako da idu po redu. Ovo je najčešće ispunjen uslov, pa nema razloga da se korisnik maltretira nekim napornim preimenovanjem datoteka. Dakle, treba ući u folder sa slikama, i zadati komandu:

convert *jpg naziv_stripa.pdf

i to je to! Ovo jpg u komandi je samo “za svaki slučaj”, npr ukoliko se u folderu nalazi neki .nfo fajl ili slično. Dakle, sintaksa je krajnje jednostavna – convert “od čega pravim pdf” “naziv pdf-a”. Naravno, opcije su mnogobrojne, može sa manipulisati slikama do najsitnijih detalja, ali to je već tema koja se obrađuje čitanjem man strana uz šolju kafe :)

Nadam se na će nekome ovo biti od koristi, posebno ako vole da ovakve zadatke obave u pravom “bash kung fu” maniru :)

Volim Njukasl junajted, reku Tajn, ser Bobija Robsona, Alana Širera… A svaka prava ljubav ume da boli, da razdire srce i razum…

U nedelju, 26. jula 2009. na St.James’ Parku odigrana je dobrotvorna prijateljska utakmica u korist fondacije ser Bobija Robsona, legende fudbala.

Okupilo se mnogo igrača Engleske i Nemačke koji su nastupali na svetskom prvenstvu u Italiji pre 19 godina, puno igrača koje je Bobi trenirao u svojoj bogatoj karijeri, puno prijatelja, slavnih ličnosti, i preko 30 hiljada gledalaca.

Ser Bobi Robson pozdravlja navija?e (foto GETTY IMAGES)

Oči su mi se napunile suzama kad sam video Bobija u kolicima, kako ga guraju dok otpozdravlja navijačima. Bolest je svladala čoveka koji se dvadesetak godina borio i pobe?ivao razli?ite karcinome. Sada je oslabio, ostario, i podmukla bolest nezadrživo napreduje. Čovek koji je sa 70 godina znao da potrči i skoči u zagrljaj svojim pomoćnicima posle gola Njukasla, sada više nema snage da hoda. Slika me je u sekundi pretvorila u cmizdravca…

Pre nekoliko meseci je Bobi hrabro izašao pred novinare i rekao: “Ovog puta se neću izvući. Bolest je toliko uznapredovala da je nemoguće išta učiniti hirurškim zahvatom. Umreću uskoro, i učiniću sve da provedem što više vremena sa svojom porodicom i prijateljima. Moj život je bio dug i bogat, spokojno čekam kraj…” Te reči su me izlomile na komadiće i istovremeno napunile toplim saosećanjem, divljenjem i ponosom što sam imao čast da prozborim nekoliko reči sa tim čovekom i da do kraja čuvam dragu uspomenu – fotografiju na kojoj stojimo jedan kraj drugog…

Kada su Bobijeva kolica došla do Alana Širera koji je igrao na ovom meču, svima je stao dah, zastala knedla, zastalo srce… Ma, stalo vreme… Dve ikone, koje povezuje ljubav prema klubu…

Dva nemoćna čoveka. Svako na svoj način. Bobi oslabljen teškom, neizlečivom bolešću, Alan vezanih ruku kad je Njukasl junajted u pitanju. Klub je ispao iz Premijer lige, nema menadžera, nema normalnog vlasnika, nema puno igra?a koji zaista žele da budu tu. Ni na nebu, ni na zemlji, čeka se novi vlasnik koji će, ako ima bar gram mozga, zaposliti Širera. Ali, novog vlasnika još nema. Nema vlasnika, nema menadžera, a početak prvenstva se primakao…

Emocije: Alan Širer pozdravlja ser Bobija (foto GETTY IMAGES)

I tako, hiljade ljudi nemaju ništa opipljivo, nemaju oslonac, svi lebdimo na oblacima istorije, vere, tradicije, slepe ljubavi i očajničke želje da stvari nekako krenu ka boljem…

Širer u napadu - osmeh na mom licu (foto GETTY IMAGES)

Rezultat utakmice nije toliko važan, ali nek se zna da je Engleska pobedila sa 3-2 iako je gubila sa 0-2, i da je pobedonosni gol postigao Alan Širer. Golove su postigli još i Les Ferdinand i Alan Tompson, a bilo je prelepo videti na terenu ove strelce uz Pitera Birdslija, Roba Lija i ostale džordijevske legende…

Hey Alan Shearer!!! (foto GETTY IMAGES)

Mi i dalje čekamo. Mi i dalje verujemo.

God bless you, Sir Bobby…